Get Adobe Flash player


ПОДАЦИ О КУРСУ
Шифра   Статус предмета

Обавезан

Година

III

Број ECTS kreдита

6

Семестар

V

Фонд часова

60 (30п + 30в; у 15 седмица)

ОПИС ПРЕДМЕТА КУРСА
              Сврха овога курса је  у оспособљавању студента да се суочи са тешким моралним дилемама, упозна са основним појмовима и теоријским концепцијама и све то примјени у личном одлучивању, као потрази смисла и среће властите егзистенције.  Најбољи начин да се овај циљ оствари јесте путем изучавања историје етике. У овом другом дијелу курса посебан акценат ставиће се на Канта, Хегела, Маркса и Левинаса. Курс завршавамо уочавајући моралну крзу савременог друштва као и потребу примјене етике у научним истраживањима, јавним друштвеним професијама те односу наспрам природе уопште. Студент ће побољшати анализу и интерпретацију, филозофско мишљење и писање, те стати на пут моралног усавршавања.
ОКВИРНИ САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА
  1. Упознавање са садржајем предмета  и обавезама током студија. Подјела семинарских радова.
  2. Етичке расправе у емпиристичкој традицији (Хјум, Хобс, Лок, Шефтезбери)
  3. Етичке расправе у рационалистичкој  традицији (Декарт, Спиноза, Лајбниц)
  4. Етика просветитељства (Дидро, Хелвације, Холбах, Волтер, Русо)
  5. Кантов коперникански обрат
  6. Етика слободне личности (Фихте). Шелинг.
  7. Хегелова критика морала и афирмација обичајностии.
  8. Капиталистичка vs комунистичка моралност (Маркс)
  9. Шопенхауеров песмизам. Смрт бога и афирмација надчовјека (Ниче).
  10. Милово утилитариистичко ученје. Спенсерова еволуционистчка и Контова позитивистичка етика.
  11. Феноменолошка аксииологија Шелера и Хартмана
  12. Егзстенцјалистчка етика (Керкегор, Јасперс, Ками, Сартр). Етика као ”прва филозофија” (Левинас).
  13. Изградња етике као научне дисциплиине (соц., псих. и педагогја морала). Савремена Мета-етика.
  14. Систематизација курса и завршне консултације.
  15. Колоквиум

 


  НАСТАВНИ МЕТОД, ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА И ПРОЦЈЕНА ИСХОДА УЧЕЊА
–          Професор обрађује појмове, проблеме, теоријски и историјски развој предмета екс катедра, вршећи и консултације око евентуалних нејасноћа. Асистент је задужен за херменеутичку анализу класичних текстова, презентације есеја те дебатовање око одређених контраверзних етичких питања.
–               Од студента се очекује да: редовно похађа предавања, усмено одбрани и преда писмени есеј, положи колоквијум, прочита једно дјело општег или приручно карактера (а или b) и четири дјела по избору из обавезне литературе (c). С тиме је стекао право да изађе на усмени дио испита. Уколико се не положи колоквијум или се не оправдано изостане више од 4 (тј. 1/3) предавања, студент је дужан благовремено договорити и одбранити додатни есеј.

 

–          Оцјењивање се врши бројчано и то оцјенама:  5,6,7,8,9,10.

  ЛИТЕРАТУРА

 

a)      Дјела општег карактера:

1)      Перовић Миленко, Етика, Графомедија, Нови Сад, 2001.

2)      Павићевић Вуко, Основи етике, Издавачко-графички завод, Београд, 1974.

1)       Кангрга, Етика – основни проблеми и правци, Техничка књига, Загреб, 2004.

 

b)      Дјела приручног карактера (историски прегледи, енциклопедије, монографије):

2)      Јодл Ф., Историја етике (као филозофске науке) I и II , Веселин Маслеша, Сарајево,1975.

3)      Макинтајер А., Кратка историја етике, Плато, Београд, 2000.

4)      Хартман, Етика, Наклада Љевак, Загреб, 2003.

5)      Остоја  Ђукиђ, Филозофски темељи морала и права, Графомарк, Лакташи, 2004.

 

c)       Обавезна литература:

1)      Спноза, Етика, Деметра, Загреб, 2000.

2)      Макијавели, Владалац, Невен, Београд, 2005.

3)      Кант, Критика практичног ума,

4)      Ниче, Генеологија морала,

5)      Мил, Утилитаризам, Култура, Београд, 1960.

6)      Јонас, Принцип одговорност, Веселн Маслеша, Сарајево, 1990.

 

d)      Референтна дјела за  додатне семинарске радове:

1)      Декарт Р., Расправа о методи, Матица хрватска, Загреб, 1951.

2)      Лок, Џ., Огледи о људском разуму, Култура, Београд, 1962.

3)      Русо Ж.Ж., Расрава о поријеклу и неједнакости међу људима/ Друштвени уговор, Школска књига, Загреб, 1978.

4)      Хобс, Левијатан,Јесенски и турк, Загреб, 2004.

5)      Волтер, Расправа о толеранцији, Матица хрватска, Загреб, 1997.

6)      Фихте Ј.Г., Основе цјелокупне науке о знаности, Напријед, Загреб, 1974.

7)       Шелинг Ф. В. Ј., О бити слободе, Цекада, Загреб, 1985.

8)      Хегел Г.В.Ф.,Основне црте филозофје права, Веселн Маслеша, Сарајево, 1989.

9)      Маркс К., Филозофскко – политички списи, ФПН, Загреб, 1979.

10)   Шопенхауер А., Свијет као воља и представа I и II, Матца српска, Нов Сад, 1986.

11)   Ниче Ф., С ону страну добра и зла, АГМ, Загреб, 2002.

12)   Ниче Ф., Воља за моћ, Просвјета, Београд, 1972.

13)   Ками А., Мит о Сизифу, Веселин Маслеша, Сарајево, 1973, 157стр.

14)   Кјеркегор С., Или – или, Веселин Маслеша, Сарајево 1990.

15)   Сартр Ж. П., Егзистенцијализам је хуманизам, Веселин Маслеша, Сарајево, 1964.

16)   Мур Џ. Е., Принципи етике, Нолит, Београд 1963.

17)   Стојановић С., Савремана мета-етика, Завод за уџбенике, Београд, 1970.

18)   Остоја Ђукић, Сфинга цивилизација (Преглед морално – етичких учења, обичаја и вјеровања, традиције и сродни феномена у цивилизациском трајању), Графомарк, Лакташи, 2005.

19)   Лукић, Социологија Морала, Научна књига, Београд, 1976.

20)   Вебер, Протестантска етика и дух капитализма, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989.

21)   Фром, Човјек за себе, Напријед, Загреб, 1980.

22)   Поповић, Увод у психологију морала, Научна књига, Београд, 1973.

 

e)      Значајнија дијела на страним језицима:

1)      Enciclopedia of Ethics, ed. Lawrence and Charlotta Becker, New York, 1992.

2)      Encyclopedia of Ethics, ed. Shamon Duval, New York, 1999.

3)      A Companion to Ethics, ed. Petar Singer, Bladkwell Publishing, Oxford, 1991.

4)      Raphael D.D., Moral Philosophy, Oxford, 1981.

5)      Messner J., Ethik, Tyrolia Verlad, 1955.

6)      Gil Thomas, Ethik, Stuttgart, 1993.

7)      Hoffe Otfried, Lexikon der Ethik, C.H. Beck, Munchen, 1977.

8)      Dictionare d’ ethique et de philosophie morale, Sous la direction de Monique Canto – Sperher, Presses Universitares de France, Paris, 1997.

9)      Bayet Albert, Historie de la molale en France, Paris, 1930.