Get Adobe Flash player

Универзитет у Бањој Луци

Филозофски факултет

Одсјек за филозофију

 

 

 

ФИЛОЗОФИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

 

Подаци о предмету:

 

Година / семестар: III/VI

Статус:                        изборни

Ецтс:                            5

Предавач:                  проф. др Остоја Ђукић

Сарадник:                 асс. мр Горан Стојановић

 

 

Опис предмета:

 

Филозофија источних народа је била мало заступљена на нашим просторима. Поставило се питање ове филозофије, њене садржине и терминолошке одређености. Било је маргинализовања ове филозофије од стране великих европских филозофа и мислиоца. Ипак, постоји једна другачија филозофија од оне која се предаје на Западу. Она живот схвата у једноти што значи да је заступљен филозофски монизам па се у филозофији источних народа свијет и живот схватају у цјелини филозофске, теолошке, мистичке и научне мисли. То је филозофија која се не да мислити, већ по истој треба живјети. Зато се и каже „Ex Oriente Lux” (Са истока долази свијетлост).  Сви велики посвећеници, оснивачи религија и великих учења   потичу са Истока. Захваљујући преведеној литератури, затим радовима Чедомила Вељачића, Душана Пајина, Раде Ивковић, Радосава Пушића, Дејана Разића, Геџима Бријактаревића, Дарка Танасковића, Петра Влаховића, Твртка Куленовића и других, биће представљене бројне школе и раздобља ове филозофије.

Тежиште нашег курса биће на Индиској и Кинеској, затим ће се нешто више рећи о иранској и исламској филозофији, док ће се за филозофије осталих народа укратко навести остале особености. Од представника наручито ћемо се бавити Мухамедом, Будом, Пантађалијем, Лао Ц, Конфуцијем, Чуанг Ц, Бодидармом и другим. На предавањима и вјежбама биће анализирани текстови из појединих филозофских раздобља и од неких филозофа као типичних представника филозофске мисли код појединих народа на Истоку. У својој филозофији од древних времена до данас многе идеје, опредјељења и мисли су актуелне и плијене својм дубином и једноставношћу. Много тога од појединих мислилаца је изгубљено, није записано, док су многа велика дјела нестала у пожару Александријске библиотеке. Поред света што је речено, филозофија источних народа те источна мисао уопште, све су популарније и то не само на Истоку већ и на Западу. И неки велики филозофи западне цивилизације налазили су исходиште своје мисли у филозофијама источних народа.

Угаони камен за разумијевање цјелокупне филозофије и остале мисли источних народа нашег курса  су дјела Чедомила Вељачића чија литература се и у иностранству користи за курсеве, предавања и анализе појединих раздобља, школа и праваца и њихових представника.

 

Оквирни садржај наставе:

 

 

  1. Упознавање са наставним планом и програмом
  2. Основне карактеристике филозофије и осталих мисаоних токова источних народа
  3. Особености схватања филозофије, времена и књижевних споменика Индије
  4. Филозофија ведског и упанишадског раздобља
  5. Филозофско тумачење Бахагават-Гите
  6. Будизам. Ђаинизам у Индији
  7. Индијска политичка и социјална мисао
  8. Општа обиљежја кинеске филозофије
  9. Лао Ц и Конфуције
  10. Каснији развој кинеске филозофије
  11. Основе иранске теолошке и филозофске мисли
  12. Исламска схоластика и филозофска проблематика
  13. Главни представници исламске филозофије
  14. Опште карактеристике и особености јапанске филозофије
  15. Тибетанска теократија и њен поглед на свијет и живот

 

Наставни метод, обавезе студента и процјена исхода учења:

 

Професор обрађује појмове, проблеме, теоријски и историјски развој предмета екс катедра, вршећи и консултације око евентуалних нејасноћа. Асистент је задужен за херменеутичку анализу класичних текстова, презентације есеја те дебатовање око одређених контроверзних питања.

Од студента се очекује да: редовно похађа предавања, усмено одбрани и преда писмени есеј, положи колоквијум, прочита договорени уџбеник.

Након остварених предисипитних обавеза студент је стакоа паво да изађе на усмени дио испита.  Оцјењивање се врши бројчано и то оцјенама:  5,6,7,8,9,10.

 

Литература:

 

  1. Шелонговски Адам, Исток и Запад, Проблеми историје цивилизације, ЦИД, Подгорица, 1998.
  2. Арвон Анри, Будизам, Плато-Чигоја штампа, Београ, 2007.
  3. Бахагават-Гита, Графос, Београд, 1978.
  4. Дјурант Вил, Источне цивилизације, Народна књига Алфа, Београд, 1995.
  5. Сузуки-Фром, Зен будизам и психоанализа, Нолит, Београд, 1977.
  6. Давид А., Мистичари и магичари Тибета, Графос, Београд, 1988.
  7. Давиде Владимир, Јапан (прошлост, будућност у садашњости), Знање, Загреб, 1988.
  8. Паин Душан, Вредност неопипљивог, Дјечије новине, Горњи Милановац, 1990.
  9. Паин Душан, Исходишта истока и запада, Вук Караџић, Београд, 1979.
  10. Паин Душан, Тантризам и јога, Просвета, Београд, 1986.
  11. Паин Душан, Филозофија упанишада, Нолит, Београд, 1980.
  12. Хоџић Џевад, Увод у исламску етику, Бемуст, Сарајево, 1999.
  13. Тучи Ђузепе, Историја индијске филозофије, Нолит, Београд, 1982.
  14. Енциклопедија митологије истока, Лео Комерц, Ријека, 2002.
  15. Индијска и иранска етика, ур.Р.Ивековић и Ч. Вељачић, Свјетлост, Сарајево, 1980.
  16. Јежиж М., Регведска химна, Глобус, Загреб, 1987.
  17. Лао Ц, Тао те ћинг, Бабун, Београд, 1987.
  18. Илијада Мирче, Историја вјеровања и религијских идеја, Просвета, Београд, 1991.
  19. Почеци индијске мисли: извор, предговор, напомена и глосоар Рада Ивковић, БИГЗ, Београд, 1981.
  20.  Ивковић Рада, Преглед индијске филозофије, Завод за филозофију филозофског факултета, Загреб, 1981.
  21. Стојановић Синиша, Теорија и пракса будизма, Арион, Земун, 1988.
  22. Фунг Ју Лан, Историја кинеске филозофије, Нолит, Београд, 1977.
  23. Хантингтон С., Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица, 1998.
  24. Вељачић Чедомил, Ethos спознаје у индиске и европске филозофије, загреб, 1982.
  25. Вељачић Чедомил, Размеђа азијских филозофија, Свеучилишна наклада „Либер”, Загреб, 1978.
  26. Вељачић Чедоми, Копаративно проучавање индијске и европске филозофије (дисертација), Загреб, 1962.
  27. Вељачић Чедомил, Филозофија источних народа, Накладни завод Матице хрватске, Загреб, 1982.
  28. Шариф М., Историја исламске филозофије, Забрег, 1990.
  29. Корбин Хенри, Хисторија исламске филозофије, Сарајево, 1978.
  30. Хиријана М., Основе индијске филозофије, Напријед, Загреб, 1980.
  31. Шире Едвард, Велики посвећеници, Ново-дело, Београд, 1999.
  32. Хамилтон Суе, Индиска филозофија, Сарајево, 2003.
  33. Штербацки Т., Концепција будисктичке нирване, Деметра, Загреб, 2004.
  34. Forke A., eschichte der Chinesischen Philosophie, Hamburg, 1927.
  35. Chmeerlain B.H., Things Japanese, London, 1905.
  36. Conse Edward, Buddhist Wisdom books, London, 1970.
  37. Datta D. M., The Chief Currents od Contemporary Philosophy, The University of Calcuta, 1961.
  38. Das Gupta, A history od Indian Philosopy, Cambridge, 1955.
  39. Encyclopedia od Islam, Seiden, London, 1960.
  40. Fenollose E.F., Epochs of Chinese and Japanese Art, New York, 1921.
  41. G. de Lorenzo, Religioni e Filosofie dell Estreno Oriente, Napoli, 1948.
  42. Gimo K. Piovoesane, Recent Japanese Philosophical Thought, Tokyo, 1963.
  43. Hackamnn H., Chinesischen Philosoophiem Munchen, 1927.
  44. History of Philosophy (Eastern and Western), Radhakrishnan, London, 1952.
  45. Duyvendak, Tao Te Ching, The book of the Way and Virtue. London, 1954.
  46. Nishida, intelligibility and Philosophy of Nothingness, Toky, 1958.
  47. Legge, The Chinese Classics, Oxford, 7 tomova, 1972-85.
  48. Otto R., East and West, New York, 1932.
  49. Radhakrishnan, Indian Philosophy, Oxford University Press, 1927.
  50. Sin Yutang, The Wistom of China and India, New York, Random House, 1942.